Pisano ljubavlju

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 1:52 pm

Ne volim samocu...nikada je nisam volela...ali izgleda da mi je ona sve cesci drug. Kako ono Balasevic kaze.... Ne volem...
Ne volim prijatelje koji to nisu,ne volim kada se neko prenemaze, ne volim ljude kojima ni mnogo nije dosta i uvek hoce vise, a u stvari nista ih u sustini ne ispunjava. Ma nije ni cudo...sto mi je recenica....Ne treba mi niko....sve cesca. Evo i sada...sa ovom mojom drugaricom...samocom...sedim i mislim o tvojim ocima. Tvoje oci su zelene, podsete me na one sume u selu moga dede... Tako su i one tajanstvene, grane drveca pokretne, ponekad mi se cini da ce da me obgrle. Volim da setam tim sumama, gde se cuju tajanstveni sumovi i vide senke raznih oblika u tami. Najvise volim da se izgubim dok jutarnja magla ne dozvoljava sirok vidik na zelenilo pa mi se cini jutro u sumi je nekako sivo...oh opet sam zalutala, tvoje su me oci odvele do samog detinjstva, do ruba mog sna, do mesta odakle nikada ne bih otisla i gde bih...samo tebe povela.
Ne treba mi niko....samo Ti

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 1:53 pm

I bas sad se secam kako jagode
sa mlekom jedemo iz iste cinije,
vidim ga kako spava i hrce toliko
da ga svi stanari u zgradi cuju…a ja
sedim kraj njega, gledam ga…
ljubim pogledom i slusam..
Kad mi prica o poslu,
a ja gledam u njegove usne i ne
razmisljam o tome.
Vidim ga..kako se decacki buni
kad mrtav umoran hoda kraj mene citavih 10km
i pravi se da mu nije nista..a onda mi to danima
prebacuje u sali…i pokazuje zuljeve..
Kako ispija Fantu…sav umrljan od
istopljene cokolade koju je upravo
pojeo…sa osmehom decaka na licu…
da…..
Kada jede i ono sto ne voli i nikada nije jeo niti bi
…a ja mu bas to spremila…
Kada mi velikodusno da svoj dzemper u sred noci
da mi ne bude hladno..a on se smrzava…To je onaj
dzemper za dvoje kako ga ja zovem…
Kada mi kaze:
Gde god posla neka Te moj duh prati, i cuva
To je on…moj ghost…

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 1:54 pm

Vruce je...a ja razmisljam...sta je u stvari dusa? Duh...i dusa...

Duh i dusa, svojstva gospodnja i ljudska, na principima zivota pokazuju se u jedinstvu olicenom u stvaranju, lepoti i svetlosti
I ne moze se govoriti da je duh primaran a dusa sekundarna,
jer duh prebiva u dusi oplemenjujući je. Dusa sama po sebi bez duha ne postoji. Dusa nije vidljiva, ali u mnogim manifestacijama zivota postaje prepoznatljiva, isto kao i duh iz koga crpi svoju energiju. Duh je, i kao stariji od duse, uvek mudriji dok je dusa osetljiva na spoljnje nadrazaje i podlozna na tudje uticaje ako ne prihvati duh koji njom rukovodi kad mu se prepusti i predaje. Duh ce zaceliti rane, osnaziti i okrepiti coveka kojemu je dusa ranjiva. Dusa je utemeljena u duhu, jer bi bez duha plutala nepojamnim prostorima slobode a da ne prepozna ona svojstva koja bi je jedino ucnila potrebnom, jer ona jeste potrebna coveku i nezamisliv je covek bez duše. Covek i svet su, prema tome, u istom odnosu kao dusa i duh.
Duh i dusa su neraskidivo povezani upravo umom. Stoga oreol svetosti dusi daje sam duh, bez koga bi dusa bila sklona porazima. Um prima uticaje duha i prenosi ih na dusu, tako da dusa nije nikad izgubljena za ljude, jer je um svesni deo duse koji je postojan jer se napaja duhom. Um je zato u stanju da dusu koja nešto klone podigne i izbavi beznadja. Um je svest o postojanju, o egzistenciji, o buducnosti, sve to što je dusi potrebno da je izbavi klonuca. Um je taj oreol koji dusi daje oblik, a duh je uvek prisutan da nadgleda stanje svesti.

Jednom...negde procitano...i zapamceno..Tako je jednostavno, a opet..

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 1:55 pm

Cesto se pitam, cim se to uopste zasluzuju necije misli i sva dubina izrecenog?
Sva ta vidjenja iza svega, ispred svega, sve te razlicitosti?
Pitam se da li osecas da ti saljem vise od reci?
Ali oprosti mi...oprosti mi, jer sve sto si dodirnu tada, moju dusu, moju ceznju,moju ljubav, sve si zadrzao- zauvek.
Znam i to da rec zauvek ne priznajes, da si se uvek pitao...sta je to, i postoji li zauvek. Ja ti sad kazem...postoji..

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 1:56 pm

Volim to ....zauvek, nekako mi daje snagu,...oslonac cini mi se...nesto na sta mogu racunati...pa ...nek je samo i u masti..cini. Mozda i kroz ono "imala sam te" u trenucima...mozda i to predstavlja zauvek. Samo jedno znam sigurno...ono sto je u mom srcu...je to, ono pravo.
Koliko dugo vec te poznajem,cini se ceo vek, i svaki put kada te dotaknem osjetim klecaj u kolenima..Drhtaji moji sve ti govore...Sve godine nagomilanog straha nek' se rastope u tvom dodiru i svi promašaji nek' se izgube u tvom pogledu kao nagrada za moje molitve.
Ne tražim puno a cini mi se kao da je sve na svijetu. Ovo ti pisem kao i sve sto pisem i ovo je za tebe...sreco moja.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 1:57 pm

Mozes li da me volis...
...cistinom planinskih vetrova...
...zarom vulkanske lave...
...jacinom sneznih mecava...
...dubinom tamnog okeana???
Mozes li? Znas li?
HOCU TAKO DA ME VOLIS!!!
Tako ili NIKAKO!!!

Zasto li sam se u ovim stihova nasla...bas...bas.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:01 pm

Ponekad bi mi se ucinilo da je breme pretesko, da necu uspeti da ga iznesem, uplasim se da cu posrnuti, da cu pasti, ali sam uvek negde duboko u sebi pronalazila snagu da se uspravim i krenem dalje, zastajuci samo za trenutak da teret ravnomernije rasporedim

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:22 pm

Verujem i u najmanje zrno dobrote koje svako krije negde u sebi. Ne žurim, iako se to očekuje. Davno sam odredila svoj tempo kojim pobeđujem, podmažem krila i letim.Videla sam zlo, bol savrseno poznajem,gubitak neprebolan. Sve to poznajem, ali ne odustajem. Ne mogu objasniti gomilu ubedjenja koja me vode, ne znam objasniti osecanja koja se jave, ne znam biti drugacija nego sto sam. Ne znam i ne pokusavam. Najteze odluke u zivotu prepustam onoj devojcici u meni, jer ona to tako lako i sa samopouzdanjem uradi.Ona me vodi,ona me zasmejava, ona luduje,ona peva, igra, svira, toliko je snage i vedrine u njoj…tako malenoj

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:33 pm

Nesto mi ovih dana ne ide...misli su mi poput paukove mreze…isprepletane toliko,
da ni sama ne znam u kom pravcu mi lutaju, smenjuju se tuga i…da kazem neka
vrsta srece…ne znam sta mi je…Bog bi ga znao.I ova noc mi je prosla u snovidjenju,
i opet sam cula tvoj glas, igrala valcer, gledala u oci zelene…osluskivala.Trudim se da
polako hodam kroz zivot, a on mi opet nekako bezi nemiran, mirisljav a ja tu bas nista
ne mogu.Cini mi se da mi je sve manje vremena,da mi vetar i donosi i odnosi uzdah.
Uvek govorim kako mi vreme ne moze nista..da zelim da zivim u trenutku…za trenutak
ali …eto…
Gledam u mesec i zvezde…na sebi osecam jos trag tvojih usana a u srcu…u srcu..
Letim od tvog dodira..ma samo sa tobom cini me se volim.Ma znam…znam…ti mi dodjes
i odes..vratis mi taj trenutak za koji zivim… podsetis me na onu devojcicu u meni, koja
poskoci lagano i prigrli te snazno…kako to samo ona ume i zna…a onda shvatim da
moras ici..da si u stvari daleko…i sanjas svoje snove…putujes. U istom casu si ovde i
tamo. Ali ni to mi nije bitno…da li si ovde…ili si tamo…jer ja snim tvojim ocima,
gledam tvojim pogledom…da..ta moja dusa…sta cu sa njom, kad ona svaki put zadrhti
i na samu pomisao da te nema, da mi falis, da ti pesme pisem…I ne znam kako i gde
bas ti…i ne znam zasto sam bas zapamtila pricu …kako se ljubav cuva…onako u
skupljenim i otvorenim dlanovima…kao kad cuvas pesak…i zasto sam zapamtila pricu
o decaku koji je vadio eksere iz ograde…odakle mi navika da ne smem reci volim te,
ma ni napisati ne smem…Nedostajes mi…da li se to sme?...Ah da…Zaboravih da se u
onom „ Cao“ kad se vidimo....cao koje znaci...i volim te, i drago mi je sto te vidim,
i kako si, i poljubi me...i budi blizu mene...i lepo mi je ...lepo mi je...i tuzna sam...Bog bi ga znao...eh ta moja dusa mala...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:33 pm

Mnogo sam tuzna…mnogo. Pre neki dan pisah o tuzi…da sam se navikla na nju…a nisam…ne moze
se na nju navici. U stvari povredjena mi je dusa…ne…niko nije kriv do mene same, eto…samo moja
nesigurnost, potreba za ljubavlju, neznoscu, me grebe u ocima poput peska i stvara trenutke slabosti,za ove suze koje neumitno
teku. Htela bih nekako da zaustavim vreme,da uhvatim taj minut…da me saceka, da pretvorim slabost u jacinu, sklanjam lice da me niko ne vidi…zelim biti jaka, dignute glave,ponosna sto se slabost na meni ne
primecuje. A da li se ne primecuje? Ponekad pokusavam da razumem reci koje su mi upucene, koje izgovaras, da progutam vatru…, a onda se setim neke slike..nas…negde…pa udahnem snagu, a izdahnem bol…i tugu…ne zelim da odustanem….ne zelim….a opet…ne zelim da placem kada odes drugoj,necu te
moliti da se vratis…budi sretan… jer..ja sam samo tuzna zena...

Verujem da je nada jaca od znanja.
Da je mit jaci od istorije.
Da su snovi jaci od cinjenica.
Da nada pobedjuje iskustvo.
Da je smeh jedini lek za tugu.
I verujem da je ljubav jaca od smrti.

(Robert Fulgam, "Neobicne misli o obicnim stvarima")

Verujem i nadam se....verujem...verujem

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:36 pm

Znala sam da moram pustiti vreme da odnese uspomene i sve lepe dane.
Znala sam i priznajem, izgubila sam nadu, pustila sam zivot i veru da stane.
Znala sam da mi niko nece pruziti ruku, bez obzira na sve price i obecanja koja su govorili, znala sam da se moram sama boriti za sebe, i za svoju decu.
Znala sam da je osmeh nesto sasvim daleko. Godine i godine su proslea onda sam upoznala tebe. Doneo si srecu na ispruzenim rukama i spustio na mene svoja mirna krila.Nisam trazila nista, nisi trazio nista, samo si mi pruzio ruku
i poveo me daleko, tamo gde jos nikad prije nisam bila.
Dao si mi nadu kad je nije bilo, izmislio nacin samo da se smejem, iako mi je osmeh bio strani gest, a kamoli da ga ucinim. Brisao si polako ovu tugu sa mog lica i ovaj grc, za koji su svi mislili da je smesak iza kog se krijem.
Rekao si reci koje nisam cula,govorio si i kad si cutao, gledala sam nebo i sunce kroz tvoje oci.Gledao i pustio si me, pustio si vreme da mi te donese,pustio si da napokon i mir u moj zivot kroci.
Znala sam da je sreca negde jako daleko, ali je s tobom osetim u ruci.
Sad znam da je ono sto nisam pre imala bas ovde, kraj tebe, u tvojoj mirnoj luci.
Stavio si osmeh na moje usne, zagrlio me cvrsto i vidjela sam to...Tvoj pogled i osmeh...toliko stvarni...Rekli su mi da necu, ali... verujem ponovo…

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:36 pm

Danima sam razmisljala i razmisljala...i na kraju shvatila nesto sasvim prosto i jednostavno.....Ti si svo moje blago ovozemaljsko i onozemaljsko,svo blago koje sa sobom nosim uvek i sa kojim cu otici...kada za to dodje vreme....sunce moje.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:37 pm

Pred carobnim likom tvojim,pred zracima te silne moci srce drhti strepi pada i bezi odlazi nekud u tamne noci pa i meni kad se smrkne kad mi tuga grudi slama ja pogledam tebe i zoru i iz duse mi bezi tama da li cujes usred ove noci iz daljine neki tajni glas pun neke bozanske moci kao da
ljubav dolece do nas.Saptacu ti nezno dok te ne prevari san. Tada cu ti poljubiti oci i pored tvog uzglavlja cekati jutro . Ljubim te za laku noc, poljupcem dugim i neznim...laku noc ljubavi.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:41 pm

Oprosti mi na mojoj slabosti u kojoj ponekad dopustam bolu da u svoj svojoj snazi sa mnom u srcu zanoci.

Tada cutim i ne pisem, jer bol za tobom u dusi sve mrvi i miri, razotrkiva i ispisuje. Kao da u meni sve decijim dlanovima i malenim prsticima dodiruje, onim bolom prvog placa deteta raskinutih pupcenih vrpci. I tada sva nasa detinjstva kao neprolazna proleca divnih lelujavih dana, sve jeseni prepune poljubaca i zime postanu bela hladna palata bola sa osedelim vrtom. I svi zakoni, snovidjenja, i slucajnosti, ceznje i nemoci, odlasci i rastanci, pamcenja, mastanja i nade postanu crvena reka bola sa izvorom od snova. Zabole sva pisma napisana, i ona neposlata i ona bezbroj puta procitana, sve nase fotografije i sve ono sto niko nije uslikao. Zabole sve tisine i nemiri. Sve ispisane stranice nase i one bele strane tisine i sutnje, sumnje i nemira. Oprosti mi voljeni ali to sam ja, ti znas...tako ponekad,kad slabosti se prepustim. I isto tako znas da iz toga me osmehom izbavis...da...samo ti to znas

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:41 pm

Zapisi na telu su trajni kod, vidljiv samo pod izvesnim svetlom, tu se odvija nabiranje zivota. Volim da moje telo bude zamotano daleko od radoznalih pogleda. Da kazuje sve, iako nikada previse otkriveno.

Niko ne zna sta to jedno bice vuce drugom. Postoji mnogo teorija: astroloska predodredjenost, hemija, uzajamna potreba, bioloski nagon. Casopisi i prirucnici sirom sveta uce vas kako da izaberete pravog partnera. Zasto da se prepustite slucaju kada mozete zivoj nauci.

Ti i ja smo se prepustili slucaju, zar ne?

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:42 pm

Ima jedna kuca pored reke . Tepih joj od travice, i prvog prolecnog cveca. Samo s proleca, setim se… onog osecanja, sto sreca se zove, a ovo moje srce puno neznih misli na jednu dragu glavu, cije usne rec ne biraju, vec otcute, salju mi osmeh,…svakog proleca. Veceras sam dobri duh…koji na tebe misli..veceras te
cuvam i ako si daleko.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:42 pm

Uzdah je...i sreca i patnja, i radost i tuga, uzdah je olaksanje i pitanje teret i rasterecenje... dozivljeno i nedozivljeno,uzdah je i svetlo i tama u istom trenu. Uzdah je odmoriste izmedju dve baste.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:43 pm

Nedostajes mi veceras...jako.Moje reci dopiru do tvog srca, kad ga moja toplina njezno umota... ja zamislim da spustim usne na tvoje celo jer hrana je moja, tvoja dobrota..

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:43 pm

Kazu da istina dolazi kada nam je najteze,volim a ne bih smela, volim taj pogled u daljinu, volim tu igru reci, kao da igra oko moga srca. Volim njegov glas,jer cini mi se da samo uz njegov glas osecam mir…i to mi je dosta. Volim i kad se smeje, jer znam da i on mene voli. Moje reci nekada znaju biti jake, ali su takve, iskrene, glasne ponekad i bleskaste..ali to sam ja..i on to zna, zna i da su moje suze neme…da cute …zbog njega…da sanjam…nemiru moj, sanjam te tvoje oci zelene. Opet

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:43 pm

Kako da dodjem bar blizu u snove tvoje,ako ih imas, pa da te ja kao nekada uspavam, voljeno moje, da legnes na moju ruku…na moj meki dlan, jer ljubav nas spaja strunama svojim, i kao da cujem tvoj osmeh,tvoj maleni glas, dok teskom mukom oci sklapam, pokusavam da se setim mirisa tvog jastuka…pokusavam a i ove moje ruke… od tebe daleke koje te vole i traze..traze spas, znaj da molim se za nas..i pricu ti pricam…onu nasu…ma znam da znas.Sve manje snage u meni ima, i razloga za stih tesko pronalazim, na kraju…sve te reci male i velike..nista ne vrede…kao one dve..Volim Te. Zauvek

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:44 pm

Ne mozes ni naslutiti kakvu istinsku srecu osecam,dok ti pisem pismo, u masti mi leti osmeh tvoj…ali od svega radje bih te zagrlila i poljubila, bez i jedne jedine reci…prenela bih ti u tom trenu najneznija osecanja.Ali danas niko nikome vise ne pise pisma.Evo cekam, cekam da dodjes. Opet je obican dan.
I svaki dan je obican dan bez tebe.Znam da mogu sama, ali potreban si mi da me snazis svojom dahom, da planine pomeram zbog tebe…
Oh kako bih volela da te vidim, da osetim dodir tvojih ruku. Zelim da kazem ono sto ti si znao cutanjem, a znao si…jer u dugim nocima ja ljubila bih te u snovima, lice, usne, oci…ljubila bih te, drzala u narucju, saptala, smejala se.
Ponekad i zaplakala….ali uvek..uvek volela.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:44 pm

Ono o cemu pisem se radja iz mog licnog sazrevanja, mog zivota, punog uspona i padova, svetlih tacaka u zivotu i mracnih delova. Mnogo gubitaka...ali i dobitaka sa druge strane.
Pisem o tome kako bismo mogli biti mnogo srecniji nego sto najcesce jesmo, ne ceneci mnogo trenutke u kojima zivimo, u stvari mi ih ne prepoznajemo, misleci da su to obicni trenuci,uobicajeni, svakodnevni, medjutim posle nekog vremena u stvari shvatimo da su bas ti, obicni,
naizgled uobicajeni trenuci bili, oni za koje smo se vezali,koji nam znace, i koje pamtimo...zalim zbog mnogo izgovorenih reci u pogresnom trenutku, i cutnje u casu kada bi bilo bolje da sam nesto rekla.
Zalim za mnogim stvarima koje sam uradila, a nisam trebala, i za mnogim stvarima koje nisam uradila, a trebala sam. Jos uvek sazrevam u svojoj tuzi i zivotu koji stoji kao nepoznanica predamnom.

Eto...tako danas razmisljam.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:45 pm

Ma ne znam sta mi je, nemam ni mira ni sna, stalno me neki vrag tera jako visoko...pa opet do dna. Imam osecaj da ivicom zivota moja dusa hoda. Eh onda pozelim onaj carobni stapic...ili samo da kazem... Hvala ti zivote...puno si mi dao...ali zasto mi onda ote sve. Mozda svi ovi redovi ni malo ne lice na pricu... Zapravo, prica se i ne vidi..sve je u praznini, na belini hartije ili na marginama...i u toj praznini sto nas ispunjava. A onda se setim tog osmeha, i misli ka njemu prosto same polete

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:45 pm

Duboko negde u tebi sam, ja to znam , osecam. Sakrio si me od samog sebe,jer tako dobro znas,koliko te ja... Mozda smetnja sam tvoja i tuga,ali sam ti i sreca i malena tvoja. Rado bih da ti si neki drugi,koga ne volim i ne bi mi tad bilo zao sto te malko zabolim,samo ponekad, kad na dusu mi teret prolaznosti padne.Rado bih da sam te upoznala i mnogo,mnogo ranije, rado, ali nisam, i kako se ono kaze, ko zna zasto je to dobro, i zasto bas sad, a ne ranije. Medjutim da si neki drugi,onda to ne bi bilo to...onda ne bih ovo ni pisala. Da li sam ceznja tvoja ceznjiva a ti...da li si ti zelja moja tesko ostvarljiva. I zbog svega toga si me u srce svoje zakljucao, da bi od mene miran ostao, pa ne bi li bez mene sretan postao. A ja sam zanesena budala, nikako mira da ti dam, nikako da se pomirim sa tim da/ne/ mogu bez tebe ostati, jer znam i osjecam, da duboko u tebi sam.I znam da znas, i ne veruj ako ti kazu da si sam, da te moje oko nije cuvalo...cuva te...duboko negde u dusi.Znala sam da volecu jednom, onako jako da boli do kraja veka. Jer ja imam samo tebe.Eto...i gotovo

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:46 pm

Pusti veceras neka me dodirne tvoje kose pramen, pusti neka me veceras dotaknu radom izmucene
al uvek nežne i tople tvoje ruke.Pusti veceras neka me zamisljeni poljupci tvoji odvedu u svet ljubavi, neznosti, maste, ma pusti veceras da sve sto volim ... ma pusti me bar veceras da ...setim se.