Poezija nepoznatih

Pisem ti ljubav a ti se smejes
kazes cudan si i to je sala,
da ima neko poput mene
do sada sigurno nisi znala

Da voli zato prosto sto voli
bez zadnje namere i loseg gesta,
kome ne treba nikakav razlog
da bi u srcu nasao mesta

Za usne ruze slomljene case
oci grudi i morske stene,
mada najvise ima mesta
za najlepsa stopala voljene zene

Kome je lepo sve na svetu
Iako nikada nije mazen,
valjda zato i ume da vidi
lepotu cveta I kada je zgazen..

Neponovljivi pogled i osmeh koji sam
govori više od svega ostaloga,
Topla reč, uteha nezaboravna,
zagrljaj koji nikada prestati neće,
Ljubav koja je spremna za sve:
ljubi i voli u svakom trenutku,
iznenadna poruka koja ti oboji dan...
Znati da neko živi za tebe
i zbog toga je svako jutro
ulepšano najraskošnijim bojama svemira -
a samo zbog tebe!

Ti si taj
s kojim sam upoznala raj
i sedmo nebo a idno
i slucajno i namerno

Zato znaj da niko od nas ne bira
ko ce da ga nervira
u svom delicu svemira

I nemoj mnogo da te brine
sto nismo blizu,nismo tim
sve ce na svoje jednom doci
veruj mi,veruj...

Svako ima nekog
koga vise nema
da mu u zivotu
kao sunce sja

Svako ima nekog
koga vise nema
kao sto tebe imam
i sto nemam ja

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narociti u ovo doba
pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio
na nesto drugo
Ti si moj Pablo i Pikaso i njegova ljubav
prema nepojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom
pa cak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada ziveo
na Kavkazu,neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja zena-ponocni voz sa jednim putnikom
Zelezara u kamenom dobu - ti maja ruskaja zemlja
Jedina zena koju menjam svakog dana
i pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i
ipak pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubav koju sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato
Ti si moja,ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio
i sramotio oboje
Ti si jedna zena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje ljubavi
To sam sve mogao lepse reci
ali nema razloga
ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete
ti nista ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim

Zivim za trenutak kada ce sunce ogrejati
latice koje su prekrivene dugogodisnjim ledom ,
zivim za trenutak kada ce se kap po kap tog leda istopiti
i sa latica poleteti odrasli orlovi koji su sad jos ptici,
nejakih krila skupljeni ispod latica.
Plasljivo posmatrajuci svet oko sebe.
ali ih radoznaliost izvlaci iz sigurnog gnjezda
i korak po korak su sve blize ivici .
onda ce vinuti u visine plave siroko rasirenih krila
gledajuci s ponosom na svet ispod sebe.
A ja,ja cu sjedeti negde u senci kestenova ,
ili mozda mirisnih lipa i s divljenjem posmatrati njihov let,
prisecat se dana kad su ptici bili.
S suzom u oku posmatracu kako lete
Kako nestaju u plavetnilu neba
S suzom u oku al s ponosom u dusi
Jer su nekad moji ptici bili.
I zivot tece dalje .....
Novi ce se orlici izleci , ponovo srecu donijeti
Jednoj usamljenoj dusi ....

Dok moje misli ka tebi teku

ti stvarnost postade u
mojim venama.
Ti pjesma si moja ne pjevana,
ti covek si sto moja je sudbina.
Sad pjevam te moj Len,
ti nisi vise rana u mojim grudima.
Ti zelja si i nada sto grudi mi nadima,
jer stvaran si moj Len...moj voljeni.
Ti covek SI nad svim ljudima,
moja opsjena dugo sanjana,
a oci tvoje su dva zelena bezdana,
kojima mene si njezno gledao.
Dva oka tvoja ko dva badema
i rijeka zelena sto tece u njima,
upise moja stremljenja,
ti covece najljepsi medj ljudima,
tako si mio i drag,
tako si castan i tako pametan.
Ti mili moj, najdrazi,
ti i Kozara....i svi nasi trenutci
ostaste u mojim mislima.
I vjetar sto kosu ti razigra
ko talase mora sinjega.
Sad znam da si mi sudjen,
ko moru burnom obala,
i tecices mojim venama,
bices gopodar mojim mislima,
Len,ti duhu duse moje,
Len, ti srce srca moga
Ti moje si vjere ikona,
vjere sto ljubav priziva,
ti sveta si moja relikvija
i moga srca skrusna molitva,
svetac sto srce mi okova.
Ti vise si od slatkog zanosa,
covek stvoren od prkosa,
razlog si moga ponosa.
Len, ti si moja sudbina...

Ti si dolina moga postojanja
moja ljubav neizrecena
Ti si voljeni princ u mom snu
moje nasladje zabranjeno voce
Ti si deo zivota mog
najlepsi cvet u vrtu
cije je stablo bilo moje srce
koren je ljubav moja duga
a miris mu bese moja tuga
Ti siů
Ti si sve i mogao bi biti
samo stvarnost ne..
A sada si postao stena koja
stoji preda mnom i ne da mi napred
Postao si reka cije se bujice igraju mojim zivotom
Postao si senka koja me vecno prati
i potseca na neostvarene zelje

Ne ljuti se što ti kažem


Kad oči svoje zatvorim,
u duši osećaj smirim,
u mašti svojoj izgubim,
sa čežnjom tada se borim,
zbog zablude sebe krivim,
al' zalud,željom te ljubim.

Ja znam da si mi daleka,
nestvarna,želja prazna,
koju sputavam u sebi,
al' postoji sila neka,
jaka k'o Božja kazna
što me vuče ka tebi.

Ne ljuti se što ti kažem
da snove o tebi snivam,
da duša mi za tobom vene,
al' ne mogu da te lažem,
ljubav večno da skivam,
ona je jača od mene.

Iza stotina i stotina planina
U zemlji nasoj dalekoj
Uspavana, ugusena
Sred smoga i gradske vreve mukle
Ostala si ti
Prebliska
Predaleka

Htjedoh te svojom zvati
Dotaci
A moja si vec dugo bila
Nedodirljiva
Pa se zarobih i ostadoh
U mraku tvoje sobe
I sve daljine ovoga svijeta
Sve planine hladne visoke
Ne mogu prekinuti
Kobnu nit
Od mene do tebe

Uspavana, ugusena
Tisinom me dozivas
Znas
Ne odazvati se ne mogu
Pa kada grob moj negdje na Tibetu pronadju
Tvoje ime
Moja sudbina
Krvlju ce na njemu pisati

Jer, sred moga putnickog srca
Ti
Gnijezdo si svoje svila
U kojem je sva moja sloboda
Zauvijek zarobljena

Noćas,
na mojem jastuku,
snivale su ptice
mekih krila....

Samo tišina
uz mene je bdjela....

Gledala sam tvoje oči,
spustila poljubac,
na tvoja usta i vrat....
Taknuo si moje ruke
i bila sam mirna,
tek prošaptah:
"Umrijeti ću bez tebe.".

Šutio si,
pustio mojoj kosi
da pokrije ti lice...

Tišina
uz nas je bdjela....

Ali znala sam,
pjevaš o ljubavi,
o morima
i lađama....
O danima,
što taći nas neće.
Ne nije bilo tuge,
samo mir na tvojim grudima,
čuvao je zaspale
ptice mekih krila.


p.s.
Moje jutro
probudile su kapi na prozoru,
hladnom i zamagljenom od beznađa.

Nocas me u snu tace neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo vecnost do tri dok izbroja.
I od tog dodira dode do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta -
Ne znam sa kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
Sa kojom od duga.
Samo nijednoga nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh -
Sem one ruke
Zaboravih sve u trenu.

Nevina Suzo!
Izvuci
Pouku!
Stojiš
Kao i obično,
Neodlučno,
Pred
Vratima
Raja…
A
Vrata ko Vrata,
Otvaraju se
Onom,
Ko pokuca
Na njih,
Rukom ili
Srcem!!!
Svejedno...

U ocima ti videh kisu,
ali ona nije ljubila tlo.
U mraku cuh dve senke kako disu,
a kao da bilo ih je sto.

U kosi ti zapazih vetar,
planinskim dahom ponesen,
nosio je pesmu u etar,
teturao,pijan,zanesen.

Na usnama ti naslikah reci,
temperu kisa je sprala,
jedino leto zimu leci,
i topi odsjaj plavih kristala.

Ljubim te jutrom
Što miriše na dobar dan
Usnama razvučenim u poluosmeh
I pokretom ruke
U otpozdravu jatu ptica što ka jugu lete

Ljubim te
Tek probuđenim snenim očima
Brzinom vetra što upijaju slike u pokretu
Mirisom zakuvane kafe
I polurovitim jajima

Ljubim te
Prvim jutarnjim dimom cigarete
Pesmom u nastajanju bez znakova interpunkcije
I svakom svojom mišlju što ka tebi leti
Ljubim te ljubim
Iako ti usne dodirnuti ne mogu

Ljubim te

VALJDA LJUBAV


Ne želim

Da budeš moja

I neću

Da budem tvoj

Hteo bih

Da si svoja

I hteo bih

Da sam svoj

Pa da sebe svoju

I svoga sebe

Jedno drugome

Darujemo

Poklanjamo

I uzimamo

I tražimo

Bez predaha

Do zadnjeg daha

I da

Jedno u drugom

Nalazimo

Ja tebe

Ti mene

Pa da jedno u drugom

Sretnemo sebe

Valjda bi to

Bila ljubav.

-Slobodan Ivanović-

Večeras, jedini
Zaogrni nas
Nebom zvjezdanim
Pod koprenom noći
Razbudi sva čula
I ujedini ih u ushitu
Postanimo neobuzdani
A ti budi razigrano
Proljeće moje
Razlistaj me cijelu
Okupaj mirisima
Pokreni gorski izvor
I zažuborimo u titrajima
Zaboravi kako moraš
Nahraniti pse, napisati pjesmu,
Ispjevati ariju svakodnevnice
Večeras za promjenu
Šetaj po meni usnama
Izvuci iz mene sve
Vilinske zvuke umilne
I upregni damare da pojure
U bjesomučnom galopu
Po uzdrhtalim preponama
Piši mi imena zvijezda
Pa kad ih dosegnemo
Onda jedini, samo za nas
S ljubavlju, upali mjesec

Želim da sam s tobom stopljena u cutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probudjena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra cula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama pocne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oci,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da krocim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Pokaži mi planinu gde stanuje mesec,
nauči me kako zagrliti vetar;
reci mi kuda,
kuda trebam poći
da naslutim senu?

Povedi me stazama usnulih zvezda,
dopusti da pogledom poljubim kišu;
reci mi kuda,
kuda trebam poći
da dotaknem dugu?

Ponesi me mislima da zarobim nebo,
Spustimo se skupa po biser iz mora;
reci mi kuda,
kuda trebam poći
da uhvatim sunce?

Reci mi kuda,
kuda trebam poći
da oživim snove?

Zivim za trenutak kada ce sunce ogrejati
latice koje su prekrivene dugogodisnjim ledom ,
zivim za trenutak kada ce se kap po kap tog leda istopiti
i sa latica poleteti odrasli orlovi koji su sad jos ptici,
nejakih krila skupljeni ispod latica.
Plasljivo posmatrajuci svet oko sebe.
ali ih radoznaliost izvlaci iz sigurnog gnjezda
i korak po korak su sve blize ivici .
onda ce vinuti u visine plave siroko rasirenih krila
gledajuci s ponosom na svet ispod sebe.
A ja,ja cu sjedeti negde u senci kestenova ,
ili mozda mirisnih lipa i s divljenjem posmatrati njihov let,
prisecat se dana kad su ptici bili.
S suzom u oku posmatracu kako lete
Kako nestaju u plavetnilu neba
S suzom u oku al s ponosom u dusi
Jer su nekad moji ptici bili.
I zivot tece dalje .....
Novi ce se orlici izleci , ponovo srecu donijeti
Jednoj usamljenoj dusi ....

Plač jutarnjih kiša,
i daljina izgubljenih svjetova...
U mojim zorama vječna je tama.

Vratiću se, nekim novim snom,
i stihom, tada radosnim -
moja bićeš, kao što sam ja tvoj, ljubavi!

I svega biće tada,
A nikad zbogom, ni suze ni kraj,
Jednom, u nekom drugom snu...

Pustimo stoga ovaj život jadni,
Nek' leti, godine nek' teku;
jednom, negdje daleko, srećom ću te zvati!...

Jednom, u nekom drugom snu.

Ćuti ljubavi moja
Samo za trenutak
Pusti da ti oslušnem dah
Pusti, ljubavi moja
Da se njime opijem i da se njime pokrijem
I pomisli samo:
Koliko je tvojih koraka zabeleženo
U hodnicima mojih misli
Koliko je tvojih pokreta zapečaćeno
U radionici mojih čula
Koliko je tvojih dodira utisnuto
U pore mojih sećanja
Koliko je tebe u meni zaboravljeno
Sa svakim tvojim ulaskom na moja vrata

Oslušni, ljubavi moja
Samo za trenutak
Otkucaje naših pokreta u sebi
Ti u meni budiš čežnju
Ja u tebi ratove
Neka moja čežnja donese tvojim ratovima mir
Neka tvoji ratovi donesu mojoj čežnji ispunjenje

Znas li sto cu ja postati
kada odrastem,
za tvoju ljepotu svijete?

Ja kada odrastem
jako veliki,
ja cu postati dijete.

Najljepse je kad odrastes,
a ostanes djecji stvor,
pa svi misle da si velik
zato sto si profesor.

Sto si doktor od imena,
strucnjak za rakete-
a ne znaju da si velik
zato sto si dijete.

Mozes biti pilot, rudar...
slavni pisac knjiga -
djetetu je svaki pos'o
lagan kao igra.

Ma nosio ja u glavi
i sve fakultete,
kad odrastem jako velik,
ja cu ostat' dijete

Noćas kad te ponesu ruke
kao pesme stare,
a kiše padaju na sve strane
počni da brojis moje korake,
dok misli tonu u nesvesno
a tišina zatvara ti oči....

Tiho na prstima u tvoju sobu
ući cu...
Tu kraj ivice kreveta,
na obraz tvoj, usne spustiću
i nasamo,
živo srce nudiću...

Pred zoru,
u neznost pretvoriću
zvuk mojih koraka...

pricace ti jutro -
dolazila je, 'ona'
meseceva kci
i nudila pokrivač od zvezda.

Noćima razmišljam o tebi
inspiracijo moja...

Tvoja me otsutnost boli
i poput soli,
posutoj po ranjenom srcu
shvatam koliko mi trebaš
koliko te moja duša voli

Gde si..?

Među kojim se zvazdama skrivaš,
koje snove sada snivaš
Kakvi su te to moćni vetrovi
odneli iz ovog grada
u kome sada tišina vlada,
i sa njom, poput ranjenog broda
tone u hladne dubine
i poslednja nada

Gde si
inspiracijo moja nežna..?

Ne ostavljaj me na ovoj ledenoj pučini samog
jer košmar kao mećava snežna,
magli pogled suzni, a osmeh tužni
pretvara u hladni kamen
koji pod naletima samoće bledi,
mrvi se, pretvara u prašinu
izgubljenu u svom ovom vremenu...

Šta trebam učiniti?
Kako te zamoliti?
U šta se pretvoriti?
Koje snove pokloniti?
Od kakvih oblaka kočiju sačiniti?
Kako te mojom ljubavlju opčiniti..?

Reci,
samo ne idi,
ne ostavljaj me samog
Bez tebe se više ne snalazim,
nikakvog smisla u životu ne nalazim
Jer i kada snivam, tvojim vazduhom dišem,
Tužne stihove, tvojim uzdasima pišem
Muziku setnu, lepotom tvoga glasa stvaram
I sve lepote sveta u tebe pretvaram...

Gde si
inspiracijo moja..?

Po čemu se zapravo razlikuju
Moja svitanja od mojih sumraka?
Neki tajni, samo meni znani mirisi,
Neke daleke nepoznate slutnje
Da nemam te koliko bih htela.
Kako raspoznajem tamu od svetla
Kada zatvorenih očiju grabim vreme?
Čudni prizori iz snova oživljeni,
Zaigrane sene tame koje pričaju
Da samo u njima pripadaš meni.
Nemiri me grle neiskazanom rečju.
Strepnja me miluje pogledom.
Neprepoznatljivim, nepostojećim
Sjajem razigranih metamorfoza
Postajem nedovoljna sama sebi.
Prelivam se iz crnog u belo,
Istrošena, nenaučena na promene,
Nesvesno postajem obična.

Noćas se u moje zene uselila luna,
Korakom tišim od najtiše tišine
Zarobila me sjajem dalekih vidika.
Rastočila moje nemire i slutnje,
Premostila daleku, najdalju daljinu
Strunama istkanim, nitima snova.
Na njenim rukama zaspala sam srećna,
Smirena, umorna od daleka puta.
Pratila me u snove neizrecivo nežno.
Ljubila me tvojim usnama strasti,
Grlila me tvojim rukama snage,
Milovala tvojim rečima pripadanja.
Tekla sam mirnim vodama misli
Da ti me čekaš na kraju puta,
Da samo za tebe postajem ljubav.