Nervozni dan kao leptir

POBIĆU VAS


Moje pesme...
Moje priče...
Pobiću vas sve do jedne
Nek mi kose polusede
Baš na skroz osede.

Moje pesme...
Moje priče...
Moje blago
Moja snago
Pobiću vas sve do jedne.

Sutra........
Autor LjiljaMMM

Nisam vise nervozna, smirio me je moj Len...ali sam ipak napravila i ovaj Nervozni dan kao leptir...za svaki slucaj, a nadam se da u njemu necu puno pisati

Znam ja to...Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne da tera, da se ne prekida do kraja...To je, dabome lepo... ako je neko te sreće... A ako nije te sreće- šta će?- neka ga krpi iz parčića... deo po deo, kako joj dodje.
Moj ceo život je iz nekih zakrpa...Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono...ali, šta mogu...neki život ipak jeste. Godine prodju i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svačega... Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je šav nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?"

Duško Radović - "Ženski razgovori"

Rasprostla sam nas u ovih
nekoliko kvadrata,
na izgled meni prividno.

Izgubljena –nađena
srećana –tužna .
Ma ko sam ja ?

Mogu biti svašta i ništa
i ako ti kažem
stakleno prozirnim suzama:

Gde si ? Trebaš mi !
Hoće li zvučati stakleno
providno?

Ma ko sam ja kad još ne stresoh
sa cipela prašinu starog proleća.

Možda prividno krhka ili stamena
gledam reči vise sa plafona
Gotovo se slivaju u vazduhu,
gde si? Trebaš mi !

Nostalgija