Ovo smo mi, Ves i Len

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Čet Jan 21, 2010 1:38 pm

Mislila sam da ce mi manje nedostajati nasi susreti, a sada znam da to nije tako. Ne znam da li je tebi lakse …sigurno jeste, ali onda pomislim…zamisli da smo blizu,i da se susrecemo ..onako u prolazu svaki dan…kako bi to onda izgledalo? Cak i da mi odgovoris na to pitanje, bio bi to odgovor tvog trenutnog raspolozenja, u stvari..mislim da ni sam ne bi znao. Toliko sam mozda naucila o tebi. Bolje te cujem kada te samo osecam, ili te bolje osecam…kada te cujem…hmm.
Ponekad tako cekamo rec koja ce sve promeniti. Tragamo za njom, pokusavamo je naslutiti, sresti je nasumce i nekad su to cudna priznanja, nekad sokantne izjave, pa teski zaveti...pa presude.
Sve sam to od tebe cula, alĺ opet nista ne znam! Mozda zato jer niko nikada nije pronasao rec koja bi izbrisala ucinjeno. Ni ja je ne poznajem, ni ti je neces pronaci...Obecala sam da cu pronaci rec za tebe…onu koja opisuje u jednoj reci celo tvoje bice…ali tesko mi to ide..ti si jedinstven…ali..to nije ta..rec..savrsena koju ja zelim.

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Čet Jan 21, 2010 1:39 pm

Veceras sam ponovno tu u mojoj zbunjenosti i trazenju. Sve oko mene rezi poput zveri dok pokusavam da odem a nigde ne stizem. Bezim od same sebe, a jos uvek tapkam u mestu. Nadam se da kod tebe ide na bolje. Znam, polako to napreduje, ali i to ce proci jednom i osecam da ti sad nije lako. Da bi zeleo da si neko drugi, bez boli, da ona nestane, jer tek kad dospemo u takvo stanje obicno postanemo svesni sta nam se dogodilo

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Čet Jan 21, 2010 2:27 pm

Događa se to u noćima letnjim, kada beru se maline i kupine u baštama, kada se zorom pseći lavež s petlovim pesmama utrkuju, kada sve mirise na lubenice i dinje. Tako eto rodi se ceznja za nekim ko bi bio dobar,blizak i intiman drug, kome bi mogli sve da kazemo, da se zajedno smejemo, da brinemo i planiramo.Neko sa kim bi delili i toplo i hladno…Eto to je neko napisao, a ja samo dodajem…dogadja se to bas u ovim letnjim nocima…meni sa tobom Len...bez obzira na daljinu..

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Čet Jan 21, 2010 2:34 pm

Ko je izmislio suze....i da li iko moze objasniti zenske suze? Da li mi je lakse...ne...samo sad nista ne vidim sto pisem, maskara mi se razmazala po licu, kosa mi se sama rascupala... tastatura natopljena...eto sta sve suze urade...cak mi i osmeh vec titra na usnama, zbog svega ovoga sto pisem...Len je kriv...za osmeh..

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Ned Jan 24, 2010 7:11 pm

Znam da sve znas. Spreman si na krupne korake,pametno razmisljas…oh koliko li sam ti puta rekla…U pravu si…I uvek sa osmehom na usnama…dok mi srce titra, upoznao si pravu prirodu svega oko sebe. Ucis i mene svemu. Sve reci koje govoris iskazuju to, one su pesma koju cu zauvek pevati. Tvoji tragovi su zapanjujuce divni i nemaju nikakve veze sa vremenom koje je proslo ili koje ce doci. Svakako je moguce upoznati tu divnu muziku koju kao oreol siris oko sebe. Ove reci koje si u meni stvorio i nisu moje vec hitaju ka tebi, tebi koji si ih stvorio. Ja sam ti ovih dana i ovamo, i tamo, zapravo ni sama vise ne znam gde. Oci mi lutaju ovim cudesnim svetom tražeći odgovore a moje price nikada nisu bile stvarnije. Sve se odigrava tu pred nama, dovraga sve se desava bas onako kako bih pozelela. Misli su cudo, mislima je i Bog stvorio svet. Deca sebe cesto vide u trecem licu i mozda bi tako i trebali da se gledamo. Ova imena smo dobili dolaskom na ovaj svet i ona su zapravo imena naših tela.A dusa, dusa ima ime kakvom je mi stvorimo…zar ne,duhu duse moje. Danas sam videla jednu od mnogih sedih u kosi i gle, neko telo koje se naziva ovim imenom pocinje da stari. Vreme ne prolazi a telo stari! Bas sam hrabra, kad ovako pisem. Dusa mi je jos uvek mlada…zbog tebe, i hvala ti sto si ucinio da ja ne budem medju ostalima, sto si me izdvojio iz mase, sto mi i nesvesno porucujes da sam drugacija, svakako samo za tebe. Kada tako nesto ucini andjeo, kada te andjeo izabere, shvatis da ni zivot, ni smrt, niti tajne sile najtamnijih dubina ne mogu da tako nesto ospore, da ne mogu protiv vecnosti, da nas sve greje sunceva svetlost ,da nocu gledamo zvezde koje su milijardama godina mrtve...tako smo blizu…a tako daleko. I ja jos uvek ucim od tebe…

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Ned Jan 24, 2010 7:11 pm

Samo za tebe mili moj Len…znam da ti je sada tesko…i znam da sve ovo vec znas…ali zelim opet da ti kazem,da imas mene…da imas podrsku, da imas…druga,da imas…svaki moj udah i izdah…da ti pomogne…
Ko melem za ranu, ti birane rijeci mrvis u zlatno svjetlucavi prah.Ti volis stihovima utjehe teci,
Ti znas nadi povratiti dah.Dolazim po nemirnu dusu moju u tvojoj skrivenu,Dolazim po iskru tvoga oka,
dolazim na pocinak u krilu tvojih bedara.
O dragi, o mili, o najdrazi moj Len,opet ti ovo moram reci…iako znam da znas….da… imam jedan dragulj u srcu, zarumeni kada se Tvoje ime spomene,
zacrveni kada Te moja dusa dodirne. Imam jedno vrelo, iz duse mi izvire.
Prokljuca kada Te molitvom poljubim i ljubljenim rjecima okitim. ..
. Udahni mi svoj miris zivota, Otvori srce za moje nade, Nikakva nije sramota,
Da slicni novu ljubav grade. Budi uteha mojoj dusi, Postani mi radost zivota,
Ucini kraj ljubavnoj susi. Ostani moja zivotna lepota koju poseduje moja dusa ,
i krenucu stazama koje me tebi vode necujno tiho,,, korak po korak praticu te.
I kad ti nekada ponestane srece ja cu ti je vratiti.. tvom oku boje sna ,jer dusa
se radja na rubu tvojih ociju, .Moji nemiri, moji snovi, moja ogoljena ledja, moja dusa,
sve je ogrnuto teskim plastom savesti i da zavaram zaborav a da pritom istovremeno
nahranim ono sto smo skloni nazvati dusom

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Ned Jan 24, 2010 7:12 pm

[i]Zelim da ti veceras pisem. Nekako kao da pisem samj sebi, mojoj drugoj polovini duse. Zivela sam u svakoj tvojoj reci, osecala svaki drhtaj. Znas, nedostaju mi, nedostaju mi tvoji opisi. Nedostajes mi ti. Znam da moramo krenuti dalje i tragati za novim poljima sastajanja, ali cini mi se kao da sam s tobom stala i ja. Kao da vise nemam snage za dalje. Kao da mi je sve postalo nevazno.

Dragi moj, molim te zapisi negde sta osecas u ovom trenutku. Zivot nije pesma i niko nam nije obecao da cemo srecni i bez problema prolaziti kroz njega, ali ipak je vredno zrtve za poneki tren osmeha i srece. Za poneki suncan dan. Molim te nemoj klonuti. Veruj mi da postoji neka mirisna ruza koja ceka da je uberes i zagrlis na svojim grudima.

Mili moj, kako da ti podarim osmeh kad i sama osecam suze u ocima. Kako da ti pruzim ruku kada i meni nedostaje ruka.
Ne znam, mozda je dovoljno samo to da znas da ipak nisi sam. Saljem ti cesto misli put tih planina tamo, gde tvoja dusa postoji.

Ne brini sacuvacu sva mracna i hladna jutra ove ravnice za tebe. Kad ces doci? Sacuvacu sva orkanska nevremena u sebi da te ne povrede. Divicu se jezerima u tvom pogledu i zvezdi severnjaci. Osecacu tvoj nezni dodir i blago milovanje tvoje.

Zelela bih da ljubav traje, da se ne gasi plamen u daljini, da tinja.
Sad prestajem jeku i tutanj da slusam u sebi, taj glas samoce sto me dovodi do ludila. Jesam li to zaista ja? Zar je tako malo potrebno da vidimo slomljene latice svog ponosa?

Mili moj, budi jak i izdrzi svu nepravdu koju ti zivot nanosi. Doci ce sreca, ali boli dok se treba cekati. Zelim ti snage za dalje,jer ti si moja snaga, moja volja,moj osmeh[/i]

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Uto Jan 26, 2010 5:49 pm

Mili Len,

volim sneg. Volim ga dok pada, dok je sve belo i cisto, dok su noci svetle, narandzaste, od snega i ulicnog svetla. Volim da putujem nocu kad ima snega. Tada su noci posebno lepe. Ustvari, imam osecaj da je cele noci , u stvari zora…Postavljam sebi pitanja, dajem odgovore...zadovoljna sam...nisam zadovoljna... Pokusavam da razgovaram sa meni dragim ljudima. Pokusavam da razgovaram sa sobom. Imam hiljadu ideja, ali nemam volje da ih realizujem. A opet, ne mogu vise ni da ih drzim u glavi. Previse ih je, tesno im je. Nisam navikla da ne uradim ono sto zamislim. Nisam navikla ni da ne zamisljam. Nikad nisam pustala da me reka samo nosi. Uvek sam plivala, bas tamo gde sam htela, i stilom koji je meni odgovarao. Osecam da me voda ponovo zove. A opet.... nemam snage da zaronim ponovo. Voda je suvise hladna kada plivamo sami. Kada plivamo ne znajuci gde su obale. Kada obale nema…Sneg me smiruje dok ga gledam, a misli mi nemirne…kovitlaju kao pahulje na mnogo strana, sudaraju se, tope pre vremena, ali…ipak se polako spuste na tlo I formiraju beli tepih. Tepih mojih zelja, nadanja…ceznje..na kome ipak fale tragovi mojih stopa…uskoro I tvojih…eto…samo mi toliko treba da zaplivam ponovo….sa osmehom na usnama, sa sa rukom u tvojoj ruci…jer ipak…voda je suvise hladna kada plivamo sami….zar ne?

Tvoja Ves

Admin Broj poruka : 425 Datum upisa : 12.01.2010

....i tako , upoznah devojčicu sa večitim osmehom, zvezdicama u očima , glasom koji miluje.......došla je , nastanila se u mom srcu , i ostala tu zauvek.....

Naslov: Re: Ovo smo mi, Ves i Len Ned Jun 06, 2010 4:42 pm

Ono nesto vuce me ka tebi
s tobom se budim
s tobom tonem u san
zbog onog nesto srecna sam
i devojcica i zena u isti mah...

ono nesto me tera da drhtim
da se smejem,da placem
da tugujem,da sumnjam
da se nadam,da ceznem
da gorim ,da volim...

nosis me kao list na vetru
voda sam,a ti stena
moji talasi ka tebi hrle
a nisam hrabra
samo sam zena...

ono nesto u tebi nemire mi stvara
i svaka misao o tebi moja je sreca,ali i tuga...
imam te,a kao da nemam
moja si tajna duga...

ono nesto sto me ka tebi tera
ono nesto sto me muci,
ono nesto sto me na dvoje cepa
zbog cega zovem tvoje ime
i za tobom zudim
i noci nemirne provodim
i zore besane docekujem
ono nesto zbog cega sam srecna
i na krilima radosti letim
ono nesto zbog cega sijam
kada me srce tvoje voli
ono nesto sto me za tebe veze
to je LJUBAV,iako boli....

Admin Broj poruka : 425 Datum upisa : 12.01.2010

‎''Teško je kada živiš za dan koji ne znaš kada će doći, za dan kada ćeš je ponovo videti. Teško je, kada si sam i nedostaje ti glas, lice, dodir, osmeh, kada ti nedostaje biće koje je tvoja bolja polovina. Teško je prijatelji. Želim vam da nikad to ne iskusite, jer taj bol prijatelji, nije za ljude...''

Admin Broj poruka : 425 Datum upisa : 12.01.2010

Javio bih ti se ja, ovako ponekad samo... Da se uverimo kako smo oboje dobro... Ali ne smem. Više bih nam bola naneo nego što bih nas umirio. Ovako ćutimo oboje i nadamo se da je ono drugo dobro. Tamo negde. Daleko...

"Balašević"