Poezija nepoznatih

Trenutak ,to je
kao kad sunčev osmeh bljesne
sevne,a zna snažno i da opeče
Kao kada se čitav jedan vek
slije u vedro, toplo letnje veče
pa se brojne misli i želje
tvojim vremenom ovekoveče

Trenutak jeste kao kap boje
srebrne,bele,nebitno koje
tek kratka nota simfonije
Pa se granice notom prelete
do srži srece visoko uzlete
i opet se osetis bas, kao dete

Da,trenutak jeste nežni let
plavih leptira koji se roje
a kada mine,utihne,zgasne
tad se prazninom oči oboje
I tada shvataš ali i pamtiš
da je trajno i bespovratno
od tebe otišlo nešto samo tvoje

Tako si mi blisko
da si bliza nego dan noci,
i senka svetlu;
tako blisko
da reci koje za tebe slazem
znas pre nego sto ih i pomislim;
tako bliska
da ne znam gde pocinjes ti,
a prestajem ja.
Grad u kome zivis znam iz uzbudjenja.
Sigurno ima svoj geografski polozaj,
umetnicka dela, administraciju
i po tome je slican mnogim drugim gradovima;
ima Tebe
i to ga izjednacava sa mojom ceznjom
i snovima u kojima takodje zivis.
On je cvor srece i sudbine do kog nece dovesti
besputni zivot mog dlana.
Tako daleko da samo uvek i nikad
mogu pomocu misli da priblize tvoju udaljenost.
Toliko si daleko kad kazem zivis, mislim postojis,
onda su te reci metafora moga,
a ne tvoga postojanja
Toliko daleko da kad kazem Ti, Tebe, Tebi
to su pisani znaci moje egzistencije,
suvise bedne da bih joj davao naziv radi nje same.
Zivis tamo gde niko drugi nece stici sem tebe,
u suzi mojoj;
blizu, blize no najblize reci
koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene
kao sto bih ja zeleo da budem blizu tebe;
tako si blizu mene
da se sporazumevamo otkucajima srca;
tako blizu
da bi radi opstanka morao da postoji moj zivot u kom zivis,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj mislis,
morao bi da se probudim iz sna u kom sanjas

Necujno sam usla u tvoj zivot
kao mala nocna ptica
bez ikakvog glasa ni izraza lica
necujno dodje, tako i ode
mala ptica, lutalica.

I dok ti mirno spavas
noc donosi nocnu pticu
i suzu na tom njenom licu
suzu za tu njeznu pticu
malu pticu, lutalicu.

I dok se ti budis s osmijehom
zorom se ptica u gnijezdo svije
tuzna sto opet kraj tebe nije
a ti ne vidis to tuzno lice
male ptice, lutalice.

Andjele moj,
jutrom se budim tobom na usnama
Pogledom uzalud trazim,cekam
Nadam se da cu te opet sresti
Na zlatnom mostu iznad tuge
Da ti kazem da u tebi mili moj
Vidim svoj pocetak i kraj
Mislim na zelene oci tvoje
Sto mi dah daju da ziveti mogu
Za mene sjaje zvezde sjajne
Zelim ih videti,molim se...
Pitam se da li moze biti
da ono sto je dvoje postane jedno
Prvim pogledom
Konacnom ljubavlju
Ili je varka sto dusa mi sluti
Varljiva opsjena,laz,prevara
Jedini moj,ja znam da moj nikada neces biti
Ipak,ti i ja smo jedno
Na neki nas uzvisen nacin
Gde pogled govori vise od reci
U meni te ima,to je istina
Sto poput otrova trujes mi dusu
I slatkim osmehom dajes mi nadu
Da bolje sutra za nas postoji
U nekom svetu nadanja

Moj andjele, moje sve,moje drugo ja
Koliko god da me volis, ja tebe volim vise.
Cekaj me..
Moje misli se okrecu ka tebi...
Neke su srecne, neke tuzne...
Cekaju da vide,hoce li sudbina da nas cuje.
Mogu da zivim samo sa tobom ili nikako.
Da, samo tako moze da bude.Budi miran Ijubavi.
Danas, juce, koliko dugo sa suzama za tebe...
Ti si moj zivot, moje sve.Nastavi da me volis.
Zauvek tvoja, zauvek moj, zauvek.

..i opet netko je tu
od krvi i mesa ušao u moj život,a nisam ga zvala

došao je da me poljubi nježno
kao nitko do sada

...i opet netko je tu
ko je došao da me ukrade tuzi,
pa me odnese u naručje sreće

... i opet netko je tu
kome ću pokloniti sve tragove života svoga

...i opet netko je tu
kome prodajem sve lijepe riječi u zamjenu za zagrljaj

... i opet netko je tu
u čija obećanja slijepo vjerujem i slijedim ga bez pitanja

Znas li je ?



Onu sto te je uvek cekala ..
onu sto te je uvek volela ...
onu sto ti je sve prastala ...
Kad nista o tebi nije znala
Boga i andjele za tvoj zivot molila
Onu sto ti je suze brisala
zajedno ih sa tobom prolivala
onu sto ti je dusu lecila .
Poljupcima oci umorne umivala
ljubavlju rane ti povijala,
sa usana neznost poklanjala.
Da hodas te ucila ...
boje u svet nistavila unosila
Srcima nasim bespostedno
sebe davala tebe grlila
neumorno pustinjom
za senkom ti koracala .
Onu sto se pesmom
tvoga sjajem oka zvala ...
Onu sto ti dahom iznad usne
svake veceri lebdi,
onu sto zvezdama sapate salje
da tebi osvetle nebo.
Onu sa kojom nemuste razgovore
vodis i svaku je vece pohodis
da vidis dal sanja il joj
suza na obrazu sjajana
kosu joj sa cela otklonis ....
Da je telom pokrijes svojim
od studeni da je sklonis ...
One sto u tvom narucju
svako vece spava
one sto ti protice kroz vene
i dok si ljubio neke druge zene ..
One sto kao oblak svoj odraz
u vodi vidi i gledajuci tebe
pocne da gori sa tvojom divljinom
i njenom u tebi ....
One sto te ugrizla jako za
levo rame
gde kad je nema boli ...
One sto u dusi ti prazan deo fali
i izvire jutrom u oku i glavi
u tvojoj javi ....
Znas li je ?

U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima

U tebi me ima
Mnogo više
Nego priznaješ
Sebi

Noćas sam plesala kao snježna pahulja
Noću,pod svjetiljkom tvog pogleda
Uz muziku Tvoje Ljepote.
Da si bio pored mene
Možda bi poželio takvu da me
Na licu imaš.
Možda bi te osvojila
Kao pahulja ,oko.
Ispisujem magičnu poruku Tvome Srcu
Da mi se vratiš,u ime ljubavi.
Dušu mi ispunio zov čežnje
Htjela sam da ti šapućem uz vjetar
Kao ptici gnjijezdo sam ti izgradila u srcu svome
Opraštam ti,ako zaboraviš
Gnjezdo,pod strehom duše moje
Ali...nemoj zaboraviti
Da se vratiš.
Na grudi svoje,da te cijelog sakrijem.
Da prokoračaš ispred mog pogleda
Uneseš muziku ljepote u moje uši
I ptica da mi budeš u daljini
željna proljeća....
U zagrljaj da mi se pretvoriš
Dok te čekam.... Nemoj zaboraviti da se vratiš...

Ne govori nista.
Samo me dodirni
neka hiljadu ptica
poleti odjednom
u plavetnilo neba
ka Suncu.

Samo me dodirni
i osetices
kad bujica ponese
usnulu sumu,
kad grane se lome
pod naletom talasa,
kad zagrgori
voda na usecima
ledena,bistra.

Ne govori mi nista
jer uplasices ptice
jedna po jedna
odletece svojim putem.
Nece biti velikog jata
ni leprsavih krila.
Poljubi me samo
onako kao sto znas
nezno,mekano,toplo,
duboko.

Poljubi me
pa neka umrem
u trenu
pa neka sagorim
kao list papira,
pa neka od mene
ne ostane pepeo,
ni dim,
ni plamen
neka samo osetim duboko
i snazno
ono talasavo
onu plimu
kao sto davno nisam
al',
ne govori nista
pokvarices ono malo
lepote
sto je ostalo u nama,
pokvarices snagu
ovoga trenutka.

Ne govori nista
samo me dodirni
hiljadama zarova tvojih ruku
hiljadama zarova svojih
usana
pa neka umrem -
umrecu srecan

osećam te
u svakom uzdahu
u svakoj kapi rose

sedi pored mene
zagrli tugu ako
se pojavi

pomozi mi da shvatim
da se odvojim
od nje

znam da te želim
i ti želiš mene
želimo ljubav..
snove

dlanom po obrazu mi pređi
kao po staklu
oprezno
i sa puno ljubavi

usnama me uspavaj
na krilo spusti
odnesi u sobu osmeha
tamo na latice
ljubavi polegni

i pusti..
pusti me da sanjam
da sanjam nebo
ptice duginih boja..
harfu..
možda prepoznam
koja je melodija
za mene
koja je svirana kao moja

jer

suze tamo pristup nemaju
u sobi osmeha
samo ljubljeni spavaju

Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ides iza mene
osecam te
kao da me stalno pratis
...govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti
kad si prisao mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumela
ali sam znala
sta si mi govorio
kao i ti
kad dotakao si mi usne
i oziveo me
posle hiljada praznih zivota
vratio mi nesto
sto se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj zivot
po ko zna koji put
sa ko zna kim
dok zivim pored
ko zna koga
dok slusam neke poznate reci
a ne razumem
njihovu smisao...
koracam
kroz noc
dok oluja se sprema
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao da me pratis
kao tvoje usne
kao da slutis
sta ti zelim reci...

Kaži mi u kom se oblaku kriju tone mojih suza
želim da budem najteža oluja
pokaži mi vulkan koji krije vatre moga srca
kazaću svojim snovima da mogu izaći odatle
šapni mi gde se kriješ
želim da posle vatre i kiše zaspim na tvojim rukama.

...Trazim ljude koji vjeruju da je zivot san
one kojima je lijep i kisni dan

Trazim ljude koji nekog nesebicno vole
one,koji svaki gubitak prebole

Ljude,koji snove u stvarnost pretvarati znaju
i koji sebe drugima bezuslovno daju
nekog ko je slican kao ja
nekog ko se hrani snovima....

Znam,
bio je san nedosanjan,
varka jednog vremena i jutara,
bez obzorja,
dana punih nadanja, iscekivanja
praznih snova,
znam,
bio je tuga i radost,
simbol jednog razdoblja,
cutanja, telefonskih poziva,
znam, vec dugo
tumaram danima,
izlivam se u secanjima,
trazim ga u mislima,
druzim se sa recima,
hiljadu puta ponovljenim,
da ih ne bih zaboravila,
znam, prijatelju
ne govori mi te divne reci,
izazvase suze u ocima,
probudi me, prijatelju
jer dugo vec gradim kucu bez krova,
vec dugo spavam zatocena,
u toj hladnoj postelji od snova.

Tebi moja zvezdo jutarnja,
sto se rodi pored moga uzglavlja,
jednog jutra u imenu izgovorenom,
sjajem zanesena, recima probudjena,
u bajkama i snovima.

Tebi moja zvezdo jutarnja
sto si mi prvu i poslednju misao uzela
cime si mi ruke i srce vezala,
u jednom ludom snu i otisla,
bez imena na usnama.

Tebi moja zvezdo jutarnja
sto sam ti prve pesme pevala
da bi zivela u mojim stihovima
da bi se toplinom mojih reci grejala,
dok si govorila da bi trajala.

Tebi moja zvezdo jutarnja,
sto sam ti sve puteve otvorila,
zasto me odvede stazama,
beznadja i sivila i ostavi samu,
kazi mi gde sam pogresila.

Tebi moja zvezdo jutarnja,
secas se kad si govorila,
da se zvezde nikada ne gase,
zasto si onda potamnela i zamrla
na mom jastuku bez imena.

Nas dvoje
sedimo za stolom,
gledamo se,
dok pijemo kafu,
osecamo se blizu,
i ako daleko,
jeli ovo java ili san,
ti i ja pricamo,
satima,
danima,
uvek smo zajedno,
na ulici,
u kuci,
prebivamo u svemu,
prebiramo po svemu,
o nome sto ce doci
o onome sto ce biti,
ponekad me ljubis,
ponekad samo cutis,
a ja tebe slutim,
tu si oko mene svuda,
ne pustas me,
ne pustam ni ja tebe,
o tebi pisem,
o tebi sanjam,
o tebi mastam,
zbog tebe disem,
ti si mi sve,
i kad me pozoves,
cujem tvoj glas,
vidim tvoje ruke,
vidim tvoje lice,
ne razdvajamo se
kao noc i dan,
to smo mi,
nas dvoje,
uvek zajedno.

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

Pred zoru bi te svojim krilima
lagano doticala,
ujutro bi ti rosu
sa usana pila...

U podne, med sočni
sa usana ispijala,
a u vece krv bi sa
tvojih usana isisala.

Leptir bi tvoj bila
letom bi te rashlađivala
krilima bi tvoje usne milovala,
dok spavaš i mene sanjaš,
ljubavniče mog sna!

Bez Tebe, poljupci su prekriveni
ledom i mrakom

Bez tebe duša luta
i bludi Tvojim pustim sokakom

Bešumno narasta strast žene
požudne kao priroda
iz oka suza blista
kao nabujala prolećna voda
- za Tebe samo!

Ja sam izgnanik; osuđenik sam;
Zbog ljubavi samo.
Tvoj portret - prikaza života
zarobi me i nikad ne ostavi.

Vlasi kose šušte kao jesenje lišće
što mu vetar darova moć.

Budi moja duboka tama
da Te milujem obnoć!

Budi moj - hoću udar vetra da čujem!

Osećam telo tvoje zadihano
vlažno od noći koja je gorela.
Srce udara, malaksavam i šapćem:
'Pa ja sam sneno Tebe volela!'

Ako ti veceras u san dodjem
i darujem te cistotom osecanja,
iskrenim osmehom
hoceš li mi oprostiti?

Ako ti veceras u san dodjem
i prekrijem te mirisnom kosom,
hoces li lepse sanjati?

Ako veceras u san ti dodjem
i iskrenoscu obojim tvoje lice,
oprosti mi!

Ne veruj nikada da ja odlazim
jer nemoguce je ostaviti taj nas svet
u kojem smo smislili najljepse price
nemoguce je da me taj vetar
odnese nekud
u neku ravnicu punu snega
jer ko ce tako nezno
tvoje celo poljubiti
I usne meke malcice gricnuti
kome bi na pamet padale
takve lude stvari
kao nama… zar bi iko…sem tebe
meni poverio organizaciju…da spavamo
sa bubama…ali u miru,tisini i cistom vazduhu,
I umesto vecere sa vinom..jeli hot dog po ceo dan..
Hmmm..zar bi ikome to palo na pamet…sem meni,
Ali..bez obzira na sve…divno je..
da ponekad pobegnemo
ne vjeruj
gledaj
tu su jos moje cipele
moj kaput
i moje srce
ja sam jos uvijek tako tvoja
da nemam vremena ni za sebe

Reci mi sve sto zelim cuti
jer svaku tvoju manu slutim,
i ocima cutim.
Podari mi osmeh,
podari mi zivot,
pokloni mi vecnost
i toplinu svoga dlana svakoga dana.
Zatvori oci,i ne govori,
zatvori oci jer nocas se samo
za tebe molim.
Vatra ljubavi nek vecno gori
i dok me ljubis oci zatvori...

Ako ti se ponekada ucini
da te moja ljubav zove
pokusaj da kroz san
docaras najlepse kapi mesecine.
Uspomenu na mene sacuvaj
suzu sa moga lica oteraj
i podseti me
na sve one uzarene i strasne noci.
Kada sam te pesmom dozivala
kada sam te spasavala tuge
i kada sam bila tu
na tvojim tragovima.
Kroz beskrajna putovanja
u uspomeni koja otkucava.

S kraja na kraj sveta
nosim te i nedam te nikom.
Skrivam te u skute nevidne
u pecatu boli i blazenstva.
I sve tvoje radosti radujem
i sve tvoje tuge tugujem
i spustam na jastuk umornu glavu.
I odlazim u tvoje snove.
Prostranstvima tvojim sporo se ide,
zivi si pesak zivota moga
ono sto slutih daleko da je
i jedva moje.
Ali nada o tom snu mi jedino ostaje.