Pisano ljubavlju

Priznat ću ti
da za tebe živim i dišem...
da pjesmu svaku
samo tebi pišem...

priznat ću ti
da volim...tebe...
bez srebra...bez zlata...
u naručju tvome...
u kolibi našoj,
dok slušamo otkucaje
starog zidnog sata..
šapnut ću ti tiho...
najveća sreća jedini,
su moje ruke oko tvoga vrata...

Uzasno vezana za tebe svim vezama koje mogu postojati u coveku.
Ne umem te lagati i kad pokusam to boli.
Ne umem ti precutati bilo sta sto bi te zanimalo, i to boli.
Dovoljno je samo da me pogledas bistrim pogledom
koji ti nudi svet na dlanu i ja pokleknem, nemocno savijem vrat u stranu
i osecam kako mi oci poprimaju pogled deteta koje je uhvaceno u
kradji kocke secera.
Jednostavno je tako.
I ma koliko ja bila jaka i iskustvom potkovana, ti si mi slabost protiv koje
ne mogu...sve i da hocu...

Znas li da cjeli svet je nas
Samo rasiri ruke svoje.

Ne boj se nista preveliko nije
sve mozes imati sirinom duse svoje.

I nedaj vremenu da ti ukrade
tvoje sadasnje i buduce snove.

Nasmej se kisi, vetru, oluji
zapevaj pesmu sto Ljubav se zove

Volim kada se sunce poigrava
Tvojom senkom u mojim mislima,
I kada mi misli lelujaju kao list na
vetru…sretna sam, jer znam da
staza kojom ides vodi pravo ka
meni.
Ili bar blizu....

Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali Indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito kucka tu. U tvojoj sobi…

Voljela bih da si uvijek uz mene. Da si na mojoj strani. I kad sam razdražena. I kad nisam u pravu. I kad nismo sami. I kad sam nepravedna. Pređi preko moje zlobe, umiri me tihim dodirom, ne mučim te bez razloga. Ako ne znaš, sve je uzalud.

(Tišine) Mesa Selimovic

Ponekad sam tako umorna od svega... od DANAS, od SUTRA... od TUGE, od LJUBAVI... od malih zelja, od velikih snova... od secanja, od nadanja... a najvise od cekanja... ali ipak cekam... i cekacu... i pored toga sto je neko rekao da onaj koji ceka samo gubi vreme... ja mislim da onaj koji ceka, na kraju ipak doceka... jer uvek zavisi od toga koga i sta cekas.

Sada te srećem
samo u snovima,
jer labirinti moga uma
još su jedina mjesta po kojima
zajedno sa mnom hodiš.

Ja često izgubim moj put
i lutam bez cilja
dok ponovo ne naletim na tragove tvojih
koraka,
skrivene već iza idućeg ćoška.

Grozničavo proganjam
tvoju sjenku
ali ona se već gubi
na jutarnjem suncu
i ja proklinjem novi dan
što me lišava tvoje prisutnosti.

Kome da pričam


Kome da pričam ljubavi moja

kako te volim

kako me ljubiš

i kako mi nedostaješ

kome da otkrijem tugu

kad ja nemam nikog na svijetu

a sve mi tvoje u očima živi

tvoja soba

usne premazane medom

naše jedino zajedničko buđenje

naši susreti

kome da ja pričam o tebi

da razbijem suzu na tisuću komada

da me netko shvati

kome da tvoje ruke opišem

kad nisam s tobom

a s tobom dišem...


Ž. Krznarić

SAMO NA KRATKO ''
Svasta ljudi rade samo na kratko , dolaze i ostaju , telefoniraju , planiraju , prestaju pusiti , pate ali da neko nekoga ne voli ,onako na kratko e to je rijetkost.Ovo je bila jos jedna od onih sedmica kad sa ili bez objasnjenja nestanes ili je logicnije reci kada nestanem iz tvojih osnovnih potreba .

Nekad pitam ,sta to bi ...ovaj put' necu ,mrzi me .

Proljece sto dolazi ce biti lijepo,slutim, te necu da ga kvarim a odgovor i onako znam.Nestanes samo da vidis da li ces ti meni i koliko cu ja tebi nedostajati ...ah,umjetnik si za smisljanje razloga,ne moze to svako ,ne,neee !

Ma ne nedosajes mi nesto nenadoknadivo ,gotov i ne primjecujem da te nema , samo sto u tim danima ne radim nista ,jednostavno ''uhvatim tacku'' negdje na plafonu i gledam , danju a i onda kad boja plafona poprimi boju tacke ,ja je ipak razaznajem i pokusavam otkriti neko slovo u njoj .

Ne budem ni nesto posebno nervozna , samo sto cujem sve sto do tada nisam ,sve je nekako glasnije , cak na kratko ostavim tacku i idem promijeniti gumicu na cesmi ,jer voda kapa ... do sada su je svi culi i govorili ''sto ovo ne popravis'' a ja sam ignorisala i pitanje i zvuk , iskreno nisam ni primjecivala .Ma ne ,nista se ne mijenja,osim sto po stotinu puta u toku noci okrenem jastuk trazeci hladnu stranu , jorgan se proseta po cijelom krevetu , ruka dotakne prekidac na lampi tek toliko da provjerim da je tacka jos uvijek tu , i sve dok je ima ...znam da provjera da li ces ti meni i koliko cu ja tebi nedostajati , jos uvijek traje ... i nikad mi kratko ne bude toliko dugo !

Ako zelis dugu,
ti pomiri se sa kisom.
I ne brini za sebe,
ja cuvacu te krisom.

Nemoj nezni leptiru,
da nestanes za dan.
Ja ti ne dam da odletis,
Zivot tvoj pretvaram u san.

I ako letis kroz zivot,
ja letecu sa tobom.
Necu te vezati za sebe,
delicu te sa slobodom.

Bojim se da te ne ukradu...
Dok te sanjam,dok ti pisem.
Pa te cuvam kao nadu,
od drugih sklanjam,tvoj trag brisem.

Bojim se da te ne ukradu...
a ja te volim vise od svega.
I ako nismo u istom gradu'
srce je s' tobom,jos te ne da.

Bojim se da te ne ukradu...
Da ne nadjes bolji put...
Ja bih molila te da se vratis,
ali sve bi bilo uzalud.

Tuga

Moja si verna pratilja,
čime da te nagradim
za sve ove godine vernosti
Bol

Nimalo te ne volim
Svakog gosta za tri dana dosta,
a ti si već predugo kod mene

Strah

Što te duže znam
Sve te se manje bojim
A znam te već jako dugo

Ljubav

Opisana u Bolu, Tugi i Strahu

Život

Život mi proždire mladost
A već se sprema da otegne
dane moje starosti
Nemam pravo da mrzim ikoga
Ali sudbina zato predmet je
Mog straha, očaja i mržnje

Vi koji mislite da čovjek
je hrabri kovač svoje sreće
očigledno još život niste okusili
sve je to laž, samo utjeha
Ne čekajte nakovanj i čekić
Već molite Boga da sve ovo što prije prođe

Pitanje

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo
I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda
I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo
Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?

Angel Kalinovik

Zovem te tisinom
Jer reci su beskorisne
One bi samo probudile moju nemoc
Pred tvojom pojavom
Pretvorile me u govornika bez teksta
U semenku bez nade da proklija
Zbog vecnog hlada pod tvojom senkom,

Gledam te zmureci
Strahujuci od tvog bljeska
Moj pogled u njega, bio bi slepilo
Zato je bolje da zmurim,
I ceznjom hranim.
svoje osecaje prema tebi

Kad zaboravim.....

sva ona nasa mesta , nase setnje dugim ulicama Beograda .... kad zaboravim kakav sam bio sa tobom .... uvek cu se secati onog sjaja u oku zaljubljene devojcice , u tvom oku . I sad mi navuce osmeh ono kako smo se igrali decijim jezikom .... djaga , reptilicu , pjase moje debejo .... ili kad ostanem pricajuci sam sa sobom dok ona koja ne moze da spava.... spava......eto tako mi ponekad naviru secanja kao sada ...

proci ce....

Kada dodje kraj i
reci dobiju prizvuk tisine
zar je još važno gdje si i koliko te ima
i da li je vazno da li je
bila ovo neka drugačija zima,
i da li je vazno da li se pretvaramo da nas
ipak ne vezu…sve one noci bez sna,
i ulice blistave od kise.
Da li je vazno sto dodire tvojih ruku
jos uvek pamtim …sto osecam ritam
tvog srca umesto jastuka…
Da li je sve to vazno..kad je kraj.

M.M.

Soul ::

Stajala sam na prstima pokusavajuci da budem dovoljno velika da zasluzim taj poljubac. Te poljupce. U mom novom hodniku. Na pocetku nekog mog novog,drugacijeg zivota. U tvom toplom, mekom zagrljaju. Promenio si mi zivot od hodnika do kuhinje pokusavajuci da pronadjes najbezbolniji izlaz iz istine.Ali ja to nisam ni trazila, sve znam,zaista…sve znam. Gledam sunce kako se uvlaci u samo moj krevet, kako mi osmeh postaje za broj veci, korak sigurniji, a zvizduk sve glasniji.Hej pa to ja zvizducem. Treba mi sacica dobrih znakova da me natera dalje. Treba mi melodija uz koju brze koracam visoko podignute glave.Ali zato sada …sada si ti moja melodija, moj znak.Znas li koji mi je osecaj trenutno neophodan? Da stavim glavu u tvoje krilo i da gledam u nebo.Ali evo, opet pada magla na moj grad, stvarno, treba da promeni ime. Tvoj zvuci kao da u njega uplovljavaju neki veliki i vazni brodovi.Cudo je ovaj zivot..cudo. I sta sam sada rekla…od poljupca,hodnika,kuhinje,sunca,osmeha, zvizduka do melidoje I tebe…cudo moje! Ljubavi...

Da da . . . .