Pisano ljubavlju

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:46 pm

Muzika moje ljubavi , ove noći svira za tebe, zvono moje crkve zvoni samo za tebe, najlepši zvuci tu se kriju , iz mog srca idu ka tebi, i pevaju ti iznad duge,dok ljubav lagano teče , jedinom rekom, rekom moje tuge. Eto, tako je veceras...a sutra..ne znam. Sutra ponovo slicno ili isto, vrag bi ga znao...i sto puta kazem, ma nek ide zivot....

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:48 pm

Oduvek je moje srce zelelo da luta,da pod nogama oseti neznost dalekih pustinja, da se vine u nebo i preleti planine i okeane u potrazi za ispunjenjem. U njemu jos uvek tinja plamen vagabunda koji ga vodi putevima raznih mogućnosti i sansi u potrazi za ispunjenjem. Moje srce je upoznalo puno radosti, srece, tuge, bola, ljubavi, Ali ono cezne za tvojim ocima, usnama, dodirima. Ono pati za tvojom ljubavlju, jer pored tebe njegova potraga je okončana.Samo pored tebe moje srce je ispunjeno.I nemoj dopustiti da ti suze moje ostanu u secanju poput neke zagonetke, samo dopusti da te u masti prati moj osmeh,kroz tuzne minute i daje snagu kroz celi zivot .
Ne dopusti da padnem u zaborav,jer te nikada necu prestati voljeti Ti znas kako da mi ulepsas dan. Glasom promuklim i snenim uzet ces a da zatrazio nisi.Ali…ono ali… suncem obasjano titra u meni nedoreceno. I uzet cu sve tvoje poljupce. Sve besmislene reci kojima osvetlis mrak. Jer sam kao i ti obuzeta nasim trajanjem. Mozda je sve drugo vaznije ali nije bitno. Jer imam tebe ljubavi u trenucima koji zivot znace. Tako te trebam...možda baš zato što te nemam...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:49 pm

Moja dusa, ma koliko bila mala, ima jedno svojevrsno zagonetno svojstvo,znate ona mala devojcica u meni, koja me drzi, gura,tera me napred… cim je vratim u um, ona smesta postaje vrlo uzbudljiva i vazna. I dok se tako pracakala i bljeskala tamo-amo stvori u meni takvu plimu i buru ideja da ne mogu s mirom da sedim. Odjednom sebe zateknem kako veoma brzo koracam, kako sam vec pronasla majstore koji ce mi renovirati stan, kako eto opet moram promeniti namestaj u dnevnoj sobi…Nemoguca je…ne ja…vec ona, ta mala devojcica u meni, ta nemirna, ali sa mnogo duse…ne mogu joj nista ama bas.
Ona jednostavno dok sedim zanesena nekim svojim mislima… spusti svoju udicu u tok mojih misli….i samo mali trzaj-naglo, sve mi uskomesa i evo je…ideja na kraju udice…a onda lagano, oprezno povalaci.
Upecana sam. I tako mi uvek uradi, ali to me valjda i drzi, ne da mi da odmaknem daleko…u snove.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:49 pm

Volela bih da postoji nesto kao zapisivac misli…onda bih mogla svoje misli koje dolaze u nekim situacijama kada ih je nemoguce zapisati…ostale zapisane…znam opet je to moja luda masta. Evo sad razmisljam sta je sreca.
Sreca uvijek ima dve strane - sjaj i tugu. Nikada jos nisam srela nekog ko je nenormalno bogat i bezgranicno srecan...ali znam mnoge koji su tako siromasni, a imaju tako velike radosti...Vidis - Bog se uvek potrudi da stvori ravnotezu.
Posle velikih radosti obicno dolaze velike tuge....I obrnuto - posle velikih, olovnih kisa - pojavi se sunce...ili ja to opet sebe samo tesim.
Ali na to ne mozemo da uticemo, niti se to da promeniti. Mozemo jedino da se iz sveg srca trudimo da pronadjemo one naizgled male i beznacajne sitnice koje boje zivot neznim tonovima i uz koje ce nam mozda biti lepse i lakse da prezivimo ovo sto nam je jos ostalo da odzivimo....Jer ako stalno mislimo o nesrecama, patnjama i bolovima, o stvarima koje peku i guse, o nemirima koji nas muce, o stradanjima i ranama......one ne mogu nestati, zaceliti se i proci... Ne mogu, veruj. Ja ostavim bol da boli…ali idem dalje. Imam osecaj da se tuga hrani i raste kad joj pridajes znacaj. Tako je i sa srecom…ako joj das znacaj,sirice se i bujati. Eto tako je to. Zato je moj pogled stalno uprt ka nebu sa uzdignutom glavom. A mozda ja to ipak jos uvek tebe trazim medj oblacima...sunce moje.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:49 pm

Svasta mi pada na pamet, mnogo reci, videti,cuti, dodirnuti, probati,osecati, smejati se....voleti...eh...da voleti.
Treba biti zahvalan na proslosti, ali je isto tako i prepusti, u ruke jucerasnjeg dana. Jer tuga je nedostatak radosti, mrak, odsustvo svetla, iluzija istine, strah koji nam se zavlaci pod kozu zbog nedostatka ljubavi, strah koji kuca na vrata, koje samo vera u nekoga ili u nesto otvara. I tada, kad se ta vrata otvore, moze nam se dogoditi da tamo nema nikoga. Zateceni smo. Iako smo mi tako sazdani da najlakse opstajemo u miru i sreci, ali za to nam je potrebno da je podrzavamo verom i ljubavlju prema nekome koga bi bilo dobro voleti iz veoma jednostavnih razloga. Ljubav postoji samo ako je obostrana, ona prava, a verujte da postoji samo ako je znate pokazati voljenoj osobi. Ljubav je ono za cime zudimo od rodjenja pa do smrti i to je tako,nema izuzetaka. Pitanje je samo da li smo dovoljno posteni da svoju ljubav i pokazemo, jer sve drugo nosi sa sobom patnju i malo nade da se lako moze ponovo steci ,nesto sto smo, mozda olako propustili. Koliko samo propustenih prilika smo imali a nismo iskoristili da voljenoj osobi kazemo i pokazemo koliko je volimo i koliko nam treba, nedostaje. Isto tako je lepo priznati kako zivot svakog od nas, tece lepse u dvoje, i tu je sva lepota i draz, ali i muka zivljenja. Mislimo da mozemo biti sami sebi dovoljni, ali i to je laz, obmana nas samih, i zato dok jos ima vremena i dok jos postoji prilika da sebi i voljenoj osobi priznate ljubav. Ako postoji prilika, ucinite to. Jer sreca i tuga u nasim je rukama. Najteze je cekati onoga ko nece doci, daljina i jos mnogo razloga postoji da se ne vidimo, ali ne i da zaboravimo. Veruj samo jedno..i u samoci sa tobom mi je lakse. I opet sam nocas jurila vetar sto sve tragove tvoje je hteo odneti…ne dam te, jer ti si moje sunce koje mi se ujutru uvlaci kroz prozor sobe, i osvetljava sve… dajes mi snagu…za svaki novi dan.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:50 pm

Ne znam zasto sam ovako danas pisala, valjda to samo iz mene izbija. I uvek bas uvek kad mastam o toj tajanstvenoj zemlji, sa mnogo plavljim nebom, sa suncem koje miluje dok sija,cak i dok pisem,o tome cini mi se da pisem zajedno sa tobom, mozda tvoja misao moju ruku vodi....mozda.Pazljivo pisem...da se ne izgubi miris dragocenosti na tom putu dalekom...do tvog srca. jer ti si baklja na nebu i zracis mi svetlo, ljubav i neznost, jer samo sam ja smela da te zovem imenom onim, a da me nije briga da li to nekome smeta ili ne...samo ja. Secanje..

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Čet Jan 21, 2010 2:50 pm

Kad stisnem zube,kao da cujem zvuke neke pesme utkane u usi horizonta.
Kad zamisljam slike,kao da vidim susrete sunca i mora na paucini stena.
Kad posmatram lica,kao da osetim bol praznine u ocima samoce.
Kad grizem usne,kao da dodirujem jastucice macijih koraka preslikanih u pesku.
Kad osetim dodir,vidim samo dva zelena dragulja
kako mi se smese… i tada znam da sve slike nestaju..Da bio si tu…u mojim mislima.
I tako svako jutro....svaki dan...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Pet Jan 22, 2010 9:58 pm

Tuzna mi je dusa....tuzna,tuzna i samotna...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Ned Jan 24, 2010 7:04 pm

Stajala sam na prstima pokusavajuci da budem dovoljno velika da zasluzim taj poljubac. Te poljupce. U mom novom hodniku. Na pocetku nekog mog novog,drugacijeg zivota. U tvom toplom, mekom zagrljaju. Promenio si mi zivot od hodnika do kuhinje pokusavajuci da pronadjes najbezbolniji izlaz iz istine.Ali ja to nisam ni trazila, sve znam,zaista…sve znam. Gledam sunce kako se uvlaci u samo moj krevet, kako mi osmeh postaje za broj veci, korak sigurniji, a zvizduk sve glasniji.Hej pa to ja zvizducem. Treba mi sacica dobrih znakova da me natera dalje. Treba mi melodija uz koju brze koracam visoko podignute glave.Ali zato sada …sada si ti moja melodija, moj znak.Znas li koji mi je osecaj trenutno neophodan? Da stavim glavu u tvoje krilo i da gledam u nebo.Ali evo, opet pada magla na moj grad, stvarno, treba da promeni ime. Tvoj zvuci kao da u njega uplovljavaju neki veliki i vazni brodovi.Cudo je ovaj zivot..cudo. I sta sam sada rekla…od poljupca,hodnika,kuhinje,sunca,osmeha, zvizduka do melidoje I tebe…cudo moje! Ljubavi...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Ned Jan 24, 2010 7:09 pm

Sanjam, moje more, valcer sa njim, decu, polje makova, sladoled, belu ruzu sa zlatnim srcem…ma ja uvek sanjam. Zato nekada kada mi naidju dani kao sto je ovaj danas,kad se povucem malo iz svog zivota,skinem masku,ocistim grad sa lica,obucem moj stari najdrazi duks,scucurim se u mom cosku,pa citam o nesrecnoj ljubavi u nekoj knjizi, o toj mocnoj,vecnoj sili,pravim se da tugujem nad tuznom sudbinom glavnih junaka. Moja mala prevara. U stvari skupim se sva u taj preveliki dux,i placem,placem,cvilim,zavijam za mojim sopstvenim zivotom,za mojim sopstvenim srcem, za sobom samom kakva sam bila,za svojom izgubljenom ljubavi, za zivotom koji svakim danom prolazi kraj mene. Moja mala varka. Nesto samo moje.Jer tada znam da ne mogu da zivim bez mog zivota. Ne mogu da zivim bez moje duse.A moram.

Dok moj list zivota vetrovi sudbine nose, on leprsa, pada, dize se... Sta je zivot nama namenio, ne znamo. Sta cemo sami sebi nameniti, sta ćemo uraditi, u cemu cemo snagu naci, cime snagu hraniti da poraste u zmaja umesto u malenog misića, e, to umnogome zavisi od nas. Znam. Samo da mi je znati...kako.
Zato sanjarim..

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Ned Jan 24, 2010 7:09 pm

Spavaj mi na usnama, mirno, tiho, reci cu, ljubavi moja, moje sunce,moje blago i sreco.Obazrivo, kao nikada,necu se kretati, necu te probuditi,
spi, u spokoju koje nosi nova noc,sklopljenih kapaka, sanjaj mir...Necu saptati, necu plakati, sto mi je sreca pokazala lice, sto me je pomerila sa ivice gde zivot postaje mora... Uucutacu, jer ne treba buditi tugu koja zakopana ocekuje
... Duse slabost....Zato hajde da budemo zadovoljni onim zivljenjem koje nam je jedino moguce, a to je: od ovog trenutka do sledeceg odlaska na spavanje

Laku noc.....

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Ned Feb 07, 2010 8:34 pm

dođi...stavi glavu u moje krilo
želim tu tugu što nosiš
s tvoga lica maknuti
dođi...zagli me, dodirni usnama
treperi i sanjaj najljepše snove
uz mene
dođi...srce sam otključala širom
otvorila slobodno uđi

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Ned Feb 14, 2010 11:31 pm

Opet zelim biti svoja....ona nekadasnja... pomozi mi...pomozi da obnovim rusevine,da ozivim sruseni mi hram...skloni me u narucje svoje da ponovno osvojim nebo. Posalji mi hladan vetar, neka smiri srce da pronadjem put i skupim suze....…na krivoj sam strani...Zelim opet lutati nebom gledati zvezdanim ocima, voleti u narucju noći…Zelim zaboraviti da srusilo mi se sve… I sama sebe krivim,a kriva nisam… i pogledaj me tugo…sunce se radja ponovo, u njegovom zagrljaju, na njegovom ramenu uz otkucaje nasih srca…ma gde bili,ma sta cinili…onda sam ponovo ja,svoja ja.Jedino tada…sa njim ja cinim celinu.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Uto Mar 02, 2010 8:23 pm

Noćas kad te ponesu ruke
kao pesme stare,
a kiše padaju na sve strane
počni da brojis moje korake,
dok misli tonu u nesvesno
a tišina zatvara ti oči....

Tiho na prstima u tvoju sobu
ući cu...
Tu kraj ivice kreveta,
na obraz tvoj, usne spustiću
i nasamo,
živo srce nudiću...

Pred zoru,
u neznost pretvoriću
zvuk mojih koraka...

Pricace ti jutro -
dolazila je, 'ona'
meseceva kci
i nudila pokrivač od zvezda...
Oh...kako je ovo istinito....

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Ned Apr 25, 2010 11:46 pm

Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš.

Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nadje... treća... peta...
mora u snu da se zadje na kraj sveta
i još dalje iza kraja - do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš?
Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nadješ - sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Pon Apr 26, 2010 10:39 pm

Dok moje misli ka tebi teku

ti stvarnost postade u
mojim venama.
Ti pjesma si moja ne pjevana,
ti covek si sto moja je sudbina.
Sad pjevam te moj Len,
ti nisi vise rana u mojim grudima.
Ti zelja si i nada sto grudi mi nadima,
jer stvaran si moj Len...moj voljeni.
Ti covek SI nad svim ljudima,
moja opsjena dugo sanjana,
a oci tvoje su dva zelena bezdana,
kojima mene si njezno gledao.
Dva oka tvoja ko dva badema
i rijeka zelena sto tece u njima,
upise moja stremljenja,
ti covece najljepsi medj ljudima,
tako si mio i drag,
tako si castan i tako pametan.
Ti mili moj, najdrazi,
ti i Kozara....i svi nasi trenutci
ostaste u mojim mislima.
I vjetar sto kosu ti razigra
ko talase mora sinjega.
Sad znam da si mi sudjen,
ko moru burnom obala,
i tecices mojim venama,
bices gopodar mojim mislima,
Len,ti duhu duse moje,
Len, ti srce srca moga
Ti moje si vjere ikona,
vjere sto ljubav priziva,
ti sveta si moja relikvija
i moga srca skrusna molitva,
svetac sto srce mi okova.
Ti vise si od slatkog zanosa,
covek stvoren od prkosa,
razlog si moga ponosa.
Len, ti si moja sudbina...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Pon Apr 26, 2010 10:39 pm

Ti si dolina moga postojanja
moja ljubav neizrecena
Ti si voljeni princ u mom snu
moje nasladje zabranjeno voce
Ti si deo zivota mog
najlepsi cvet u vrtu
cije je stablo bilo moje srce
koren je ljubav moja duga
a miris mu bese moja tuga
Ti siů
Ti si sve i mogao bi biti
samo stvarnost ne..
A sada si postao stena koja
stoji preda mnom i ne da mi napred
Postao si reka cije se bujice igraju mojim zivotom
Postao si senka koja me vecno prati
i potseca na neostvarene zelje

Admin Broj poruka : 425 Datum upisa : 12.01.2010

Opet si me raznežila.....kako samo ti znaš.... Embarassed

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Sub Maj 01, 2010 10:00 pm

Zato sto te obozavam Embarassed

Admin Broj poruka : 425 Datum upisa : 12.01.2010

Te noci sam joj ocutao najlepše reci koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to što ocutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju devet salaša, u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari zita prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obicno u nekoj vedroj noci, roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije precicu do najblizih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, i nezno povuce finu cetku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cešljicu od jantara...
'Zauvek?', pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da 'zauvek' ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljice ga Oluja šenluceci gromovima nad ravnicom, složice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko ce ga znati?
Ali naici ce cerga tog leta, i to ne Meckari ili Dzambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tuznih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ceš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu opraši polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promice za šimširom, i zacuceš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaceš, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Sub Maj 08, 2010 6:15 pm

Ti si jedno veliko slovo
u mom zivotu
neoprostivo i neduzno
namerno i slucajno
ti si sve
i nocas ja se odjednom setim kise
koja je pala tog popodneva
setim se tvojih ociju
iz kojih nisam izlazila
pet sati i nekoliko minuta
a za to vreme svet se okretao
i nista nije stajalo
druga smena je radila neumorno
neko je u tom trenutku ljubio
i umiralo se u tih pet sati
i nekoliko minuta
a mi smo delili sudbinu ruze
ja s tvojim imenom na usni
i ti sa mnom
kisa je padala tog popodneva
znam to sigurno
jer na tvom licu je zasjala jedna kap
poput bisera
i trave su sanjale o nama
ti si jedno veliko slovo u mom zivotu
i samo sam tebe ucila
kako se pobedjuje ravnodusnost
govorila sam ti lepo
a ustvari
ponekad sam pomislila kako bi bilo
raskopcati tvoju kosulju
i ljubiti te dugo
tako dugo dok kisa ne prestane
ti si moje veliko slovo
veliko poglavlje jednog popodneva
i malo vecernje tame
ti si zvezda lutajuca
koja mi se seli iz oka u oko
pa setis li se kako smo izasli
iz te kise sretni
moje veliko slovo...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Sre Jun 02, 2010 12:40 pm

reci - Pisano ljubavlju - Page 3 Kasperh

Trazim sebe u oblacima
crnim kao ova noc
u maglama sivim i gustim
u zraku koji disem...

Ali nema me tu.
Ne, ja nisam ovde.
Moj duh slobodno luta
poljima prostranim
sumama olistalim.
Spava na travkama zelenim
i gleda zvijezde u ljetnoj noci.

Tiho spusti glavu
na necije rame njezno
i pogleda u te oci.

Trazim sebe u kisi
sto neprestano lije
u vjetru sto krovove nosi
u rijekama sto proticu tromo.

Ali ja nisam tu.
Moje misli se daleko vinu
gdje kisa veselo rominja
a vjetrovi mrse kose
i rijeke veselo zubore.

U mislima spustim usne
na laticu ruze
sto mi mirisom razum pomuti
i necijim se rukama zastitim od svijeta
i budim se...
A ne zelim se probuditi!

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Pon Jul 12, 2010 12:14 am

Nisam lepota i moc...
nisam tresnja zrela...
ni
mirisno cvece...
u polju sto cveta.
Ipak,sve to jesam...
samo kraj
tebe...
Len...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Sre Jul 14, 2010 6:43 pm

Dušo draga,
možda ti ne umem dočarati večnost
i dati nadu da je sutra bolje nego danas
previše me koraka deli od dostizanja početka
imam kraj u rukama,
no ne znam odakle da krenem
Dušo draga,dodji i sedi kraj mene
imam klupko namotanih emocija
trebaju mi ruke da razmrse čvor
zato,ostavi beskraj neka vene
već će se oko njega otimati krivci
a ti sedi kraj mene
ja i ti,večiti sanjari optuženi po tuđoj krivici...
Dušo draga,oteraj večnost k vragu,
neka slobodno zakrivuda pravi put
a ti sedi kraj mene,
imam reč u grudima negovanu,
kao čedo svoje dojila sam je ljubavlju,
sada bih da je otrgnem od sebe
kao malo ptiče da prvi put poleti
ona će do beskraja
ona će do večnosti
a ti sedi kraj mene,
da zajedno ispratimo senke
moje čedo i tvoje čedo iz nedara oteto
ja nemam s kim suzu pustiti
ako sve moje drago u beskraj ode.
Zato,dušo draga,
samo sedi kraj mene
tu,na pragu naših milion sunaca...

Naslov: Re: Pisano ljubavlju Sre Jul 14, 2010 6:44 pm

Napisaću jednu jedinstvenu
Za tebe moja zvezdo
Koju posmatram svake noći
Napisaću je iznenada
I ostaviće trag kao trag na srcu ostavljeni
Iz dana u dan u mislima mojim
Kada iskapi svaka suza
Kojom sam ružu zalevala
Posmatrajući tanke latice života...